Izrada višejezičnog sajta.
Kupac iz Nemačke ne čita srpski, a gost iz Beča neće da pogađa šta piše. Sajt na više jezika daje svakom posetiocu istu ponudu na njegovom jeziku, na sopstvenoj adresi, postavljeno tako da pretraživač pravu verziju prikaže pravom čoveku.
Šta višejezičan sajt mora da ima.
Jedan sajt, sva tržišta
Svaki jezik ima svoje adrese i svoj sadržaj, a dizajn, hosting i održavanje se dele. Novo tržište znači novi jezik, ne novi sajt.
Pravi jezik pravom posetiocu
Hreflang oznake govore pretraživaču koju verziju da prikaže: posetiocu iz Minhena nemačku, iz Londona englesku, svima ostalima podrazumevanu.
Prevod koji poznaje struku
Terminologija vaše delatnosti umesto bukvalnog prevoda. Strani kupac čita tekst pisan za njega, ne rečenice provučene kroz prevodilac.
Vidljivost na svakom jeziku
Svaka jezička verzija se indeksira zasebno, pa sajt izlazi i na pretrage na nemačkom ili engleskom, ne samo na srpskom.
Kada se drugi jezik isplati, a kada ne
Drugi jezik nije ukras, nego odgovor na pitanje ko vas traži. Isplati se u četiri jasne situacije. Izvoznicima i proizvođačima čiji kupci i partneri sede u Austriji, Nemačkoj ili Skandinaviji, jer se ponuda bez engleske ili nemačke verzije tamo ne čita. Turizmu i ugostiteljstvu, jer gost apartman i restoran traži na svom jeziku, pre dolaska. Firmama koje rade sa dijasporom, gde odluku često donosi i partner koji srpski ne govori. I svima koji prodaju strancima u Srbiji: nekretnine, pravne i medicinske usluge, škole.
Važi i obrnuto: ako su vam mušterije komšiluk i grad, engleska verzija koju niko ne otvara samo košta i tiho zastareva, pa posle dve godine na njoj stoji stari cenovnik i bivši zaposleni. Lokalnom poslu je pametnije uložiti u dobar prezentacioni sajt na srpskom nego u tri jezika koja niko ne čita. Drugi jezik se dodaje kad se pojavi prvi strani upit, i to je legitiman redosled.
Tehnički ispravno višejezično, objašnjeno ljudski
Prva stvar koja se često promaši: dugme koje menja tekst na istoj adresi nije višejezičan sajt. Pretraživač indeksira adrese, pa svaki jezik mora da ima svoje: /sr/usluge/ i /en/services/, dve strane, dva zapisa u indeksu.
Druga stvar je hreflang. To je oznaka u kodu koja pretraživaču kaže: ova strana postoji i na nemačkom, evo tačne adrese. Bez nje Google pogađa, pa Nemcu ume da prikaže srpsku verziju ili da dva jezika tretira kao ponovljen sadržaj. Uz to ide i x-default, adresa za posetioce čiji jezik ne podržavate, obično engleska verzija.
Živ primer upravo čitate: ovaj sajt postoji na srpskom i engleskom, jezgro sajta ima parnjake sa uzajamnim hreflang oznakama, što možete proveriti u izvornom kodu naše početne strane. Kako se ta tehnička osnova pretvara u pozicije na pretrazi, tema je strane o SEO optimizaciji.
Prevod nije kopiranje teksta u prevodilac
Mašinski prevod prevodi reči, ne značenje. U svakoj struci postoje termini koje bukvalan prevod promaši: tehnički pojmovi u proizvodnji, pravni izrazi u ugovorima, nazivi tretmana u medicini. Kupac koji svoj posao poznaje takvu grešku vidi u prvoj rečenici i iz nje zaključuje kako radite sve ostalo.
Drugi sloj je ton. Nemački poslovni tekst podrazumeva persiranje i precizne formulacije, engleski podnosi opušteniji ton, a isti tekst preslikan jedan na jedan zvuči ili kruto ili neozbiljno. Prevod za prodaju se zato radi sa izvornim značenjem, a ne od reči do reči.
Treći sloj je pismo i smer. Arapski i persijski se pišu zdesna nalevo, pa se ne prevodi samo tekst: meni, ikone, dugmad i ceo raspored ekrana se ogledaju. Sajt koji to ne podržava na tim tržištima izgleda pokvareno, ma koliko prevod bio dobar.
Studija: jedno jezgro, dvanaest jezika
Za projekat just4you.rs smo jezgro od sedam strana preveli na dvanaest jezika, sa kompletnim hreflang oznakama i sa arapskim i persijskim u punom prikazu zdesna nalevo. Poenta tog projekta je u pristupu: ne prevodi se ceo sajt, nego jezgro koje stranom kupcu treba, pa svaki jezik ostaje tačan i održiv.
Drugi primer je Nevena Color, sajt na šest jezika. Različit obim, isti princip: jedan sajt i šest jezičkih verzija koje se održavaju iz istog izvora, umesto šest kopija koje se vremenom razilaze. Oba projekta možete otvoriti i proveriti kako se ponašaju kad promenite jezik.
Održavanje sadržaja na više jezika
Ovo je deo o kom se ćuti pre potpisivanja, pa ga kažemo unapred: svaki novi tekst na dvanaest jezika znači dvanaest prevoda. Zato se pre pokretanja dogovori šta živi na svim jezicima, a šta ne. Jezgro se prevodi svuda: usluge, cene, kontakt, o nama. Blog, novosti i akcije ne moraju, sasvim je uobičajeno da žive samo na primarnom jeziku, i to nije mana nego plan.
Dogovara se i ko šta ažurira. Promena cene ili radnog vremena mora da prođe kroz sve verzije odjednom, kao jedna izmena, a ne kao dvanaest ručnih po kojima se posle traže zaboravljene. Sajt postavljamo tako da se zajednički podaci menjaju na jednom mestu, a za tekstove unapred znate ko isporučuje prevod i koliko to traje.
Cena izrade višejezičnog sajta
Višejezičan sajt kreće od 800 €, u rangu korporativnog sajta, jer je to obim na kom više jezika ima smisla. U cenu ulaze struktura sa adresama po jeziku, kompletne hreflang i x-default oznake i postavka za sve dogovorene jezike. Svaki dodatni jezik se procenjuje po obimu sadržaja: koliko strana se prevodi i da li prevod isporučujete vi ili ga organizujemo mi. U ponudi stoji datum kad sve jezičke verzije izlaze online, zajedno.
Najbrži put do cifre: napišite nam kroz kontakt formu gde su vam kupci i koje jezike čitaju. Vraćamo predlog jezgra za prevod, spisak jezika po prioritetu i konkretnu ponudu u roku od 24h.
Pitanja koja nam stižu uz višejezične sajtove.
Koliko košta dodatni jezik?
Najviše košta prvi jezik, jer nosi strukturu, dizajn i tehničku postavku. Svaki sledeći se svodi na prevod i unos, pa cena prati broj strana koje se prevode. Jezgro od nekoliko ključnih strana košta bitno manje od celog sajta, i to je naša standardna preporuka za start.
Da li je automatski prevod dovoljan?
Za internu upotrebu može, za strane sa kojih prodajete ne preporučujemo. Mašinski prevod promaši terminologiju struke i ton, a kupac to vidi u prvoj rečenici. Razuman kompromis je mašinski prevod kao osnova pa lektura nekoga ko jezik i struku poznaje, i taj proces umemo da organizujemo.
Da li svaki jezik mora na poseban domen?
Ne mora i najčešće ne treba. Jezici u folderima na istom domenu, kao /sr/ i /de/, dele snagu domena i jednostavniji su za održavanje. Poseban lokalni domen ima smisla tek kad na tom tržištu imate lokalni tim i budžet da domen gradite od nule.
Šta sa jezicima koji se pišu zdesna nalevo?
Traže poseban prelom, ne samo prevod: sve što stoji levo prelazi desno, a brojevi i datumi prate lokalne konvencije. Kako to izgleda uživo možete videti na projektu just4you, gde su arapski i persijski u punom RTL prikazu.
Kako se kasnije dodaje novi jezik?
Brzo, jer struktura već postoji. Pošaljete tekstove, ili prevod naručimo i lektorišemo mi; novi jezik dobije svoje adrese, uđe u hreflang mrežu i u birač jezika. Dizajn se ne dira, pa je trošak sveden na prevod i unos.
Koje tržište je sledeće?
Recite nam gde su vam kupci i koje jezike čitaju. Vraćamo predlog jezgra za prevod i redosled jezika, sa cifrom, u roku od 24h.
Besplatna procena · Bez obaveza · Garantujemo dogovoreni rok